Na predlog Jelene i Nebojše, novih prijatelja iz Srbije koje smo ovde upoznali, pre dve subote uputili smo se u Harpers Feri (Harpers Ferry), zanimljivo mestašce na nekih sat vremena vožnje udaljeno od Vašingtona. Ekipi su se priključili i drugari iz Bugarske, Geri i Hristo, pa smo dodatno ojačali naš balkanski tim.
Harpers Feri je istorijski gradić sa nešto manje od 300 stanovnika. Postavljen je na mestu gde se susreću dve reke Šenandoa i Potomak, neposredno nakon ulaska iz države Virdžinija u Zapadnu Virdžiniju. Imala sam utisak da smo vremeplovom stigli u devetnaesti, početak dvadesetog veka: kamene kuće sa drvenim tremom, krčme poput onih iz vesterna, a na poljančetu iznad centra za posetioce, uz zvuke kantrija, završavaju se poslednje pripreme za predstojeći festival posvećen papučama! Omiljena obuća Amerikanaca su, koliko sam mogla da shvatim, upravo papuče. Nose ih u svako doba godine, nebitno da li napolju sija sunce, pada kiša, neke sam čak i po snegu viđala. Elem, ljudi slave ono u čemu se osećaju udobno i fino.
Pretpostavljam da postoji još neki razlog što su baš ovo mesto odabrali za taj festival. U Harpers Feriju se nalazi jedno od sedišta neprofitne organizacije posvećene očuvanju čuvene pešačke rute koja se prostire duž Apalačkih planina dužinom od 3,500 km, od Mejna za severu do Džordžije na jugu. Kako je HF negde na sredini staze, idealno je mesto da se izuju teške pešačke cipele i uleti u papuč(k)e. 🙂
Pogodnost tla čini Harpers Feri primamljivim za razne sportove: alpinizam, planinski biciklizam, vožnju kanua, rafting, itd. Kako smo došli ranije, a hteli da pešačimo, ljubazni zaposleni u centru za posetioce su nas uputili na jednu od nekoliko staza koje se mogu preći za par sati-Maryland Heights.
Dobar geografski položaj i postojanje železnice učinili su da Harpers Feri postane mesto koje je imalo ključnu istorijsku ulogu u Američkom građanskom ratu (1861-1865). Odmah nakon prelaska pešačkog mosta preko reke Potomak, koju paralelno preseca i železnički most, počinje priča o strategijama dve suprotstavljene vojske: južnjačke Konfederacije i severnjačke Unije. U okviru svoje invazije na Merilend, čuveni vođa američkog juga, gen. Robert E. Li, poslao je svog generala Džeksona da opkoli i zauzme Harpers Feri. Na našoj stazi, zastali smo na mestu sa kog je otpočelo bombardovanje ovog gradića 1862. godine. Nakon par dana konstantnog napada, garnizon Federacije se predao, 12 419 vojnika je zarobljeno, što je bila najveća predaja američke vojske sve do Drugog svetskog rata. Kasnije su ratne okolnosti išle na ruku severnjaka, pa je 1864. gradom ponovo zavladala Unija, čijom konačnom pobedom je i zvanično ukinuto ropstvo na tlu Severne Amerike.
Nekadašnje vojno uporište je pretvoreno u vidikovac – sa vrha staze Maryland Heights prostire se divan pogled na Harpers Feri i ušće dveju reka. Nakon pauze za odmor i fotografisanje, srpsko-bugarska ekspedicija se vraća u gradić, gde smo se okupili sa dragim sunarodnicima, na zasluženo hladno pivo u jednoj od krčmi iz prošlog veka.
* * *
Kako bismo skrenuli misli sa političkih dešavanja u Srbiji, odlučili smo da izbornu nedelju provedemo u Baltimoru. Ovaj lučki grad, 56km udaljen od Vašingtona, najveći je u saveznoj državi Merilend. (Glavni grad je Anapolis.) Baltimor leži na reci Potapsko (Potapsco River), čija je luka (Inner Harbor) najviše posle Njujorka pružala utočište imigrantima iz celog sveta. Oko reke su načičkane i mnoge fabrike što Baltimor čini jednim od najmoćnijih proizvodnih centara. (Fabrika šećera Domino i fabrika sportskog brenda Under Armour samo su neki od primera.)
Geri i Hristo su ponovo bili sa nama, bilo je idealno za šetnju, pa smo odlučili da sve vreme budemo pored reke bez ekskurzijskih obilazaka. Ali neka od mesta za sledeću posetu su na listi: Nacionalni akvarijum, vizionarski muzej i kampus čuvenog univerziteta Džon Hopkins. Inner Harbor i glavna ulica koja se prostire paralelno sa njom su lepo uređene, tu je Hard Rock Cafe, a odmah pored njega se nalazi omiljena knjižara Barnes&Noble. Nedaleko je i spomenik koji je poljska zajednica u SAD-u podigla svojim sunarodnicima stradalim za vreme Staljinovog režima.
Čuli smo da nivo kriminaliteta raste iz godinu u godinu pa grad nije baš najsigurniji, ali mi nismo imali nikakvih neprijatnosti, čak smo stekli potpuno suprotan utisak. U Baltimoru je snimana čuvena serija The Wire. Za grad se vezuju mnoge poznate ličnosti: džez pevačica Bili Holidej je živela ovde, američku himnu “The Star Spangled Banner”(Zastava posuta zvezdama) Frensis S. Kej napisao je nakon napada Britanaca na Baltimor, prošli smo pored kuće Edgara Alana Poa…
Ipak, uprkos želji da se to izbegne, stalno smo pratili izborna događanja u Srbiji. Kako smo prethodnog dana glasali u našoj ambasadi u Vašingtonu, zanimao nas je krajnji rezultat. Čini mi se da mogu lakše da opišem šta se dešavalo u Srbiji tog dana nego šta smo videli u Baltimoru. Zato ovaj grad zaslužuje makar još jednu skoriju posetu kada ćemo mu se detaljnije posvetiti. A izbori? AVaj!
Leave a Reply