Kalifornikacija

“Kad dosadi uporna kiša u Sijetlu, ti se lepo spakuješ i zapališ u Kaliforniju.” – reče mudri kolega.

Toplo kalifornijsko sunce, palmice i večita dilema Henka Mudija bili su neizbežni. Posle Njujorka, Los Anđeles je drugi najveći grad u SAD-u, ali za razliku od Velike jabuke, gde je uglavnom sve što bi voleo da vidiš skoncentrisano na Menhetnu, popularni El-Ej se prostire na skoro 200km u širinu i prilično je decentralizovan, pa ti je auto neophodan. Postoji i javni prevoz, ali kao da ga niko ne koristi jer su autoputevi sa po pet-šest traka kr-ca-ti. Šala da ima više automobila nego ljudi se pokazala istinitom malo kasnije, kad smo saznali o opsednutosti dobrim četvorotočkašima, koju lokalci nazivaju car culture.

Od LAX aerodroma voze besplatni šatlovi do jednog od mesta gde želiš da iznajmiš auto. A onda, gde drugo, pravac plaža! Venice beach je jedna od obližnjih plaža na kojoj možeš da iskuliraš fino; okean je prilično hladan, mada je kupanje dozvoljeno na odredjenim delovima. Duž plaže je lepo uređena promenada (board walk) sa mnogobrojnim tezgama raznoraznih suvenira. Zanimljivi grafiti krase okolne zidove, a Džim Morison je, zbog svoje L.A. woman, bog pop kulture Los Anđelesa. Na jednom od murala smo zatekli i Teslu u društvu ostalih lučonoša panteizma. Ukoliko se zaneseš šetnjom ka severu obale, stižeš do Santa Monike i njenog čuvenog pristaništa sa zabavnim parkom. Na samom doku je i restoran Mariasol, sa odličnom meksičkom hranom i pogledom na okean.

Los Anđeles je grad koji smo toliko puta viđali po holivudskim filmovima, da sve izgleda poznato. Međutim, kad smo već kod Holivuda, ako se popneš na jedno od njegovih brda (Hollywood Hills forever :)), shvatiš koliko je to ludilo od grada. Sledećeg jutra smo se odvezli do Runyon Canyon parka za rekreaciju, odakle se grad vidi kao na dlanu. Park je okružen prelepim vilama i kamp kućicama, pa mnogi dolaze na jutarnji džoging. Sa susednog brda se lepo vide čuveni znak za Hollywood i Griffit opservatorija. Jedini problem ovde bi mogao da bude parking, jer je park prilično veliki sa dosta posetilaca, a parking sa nedovoljno mesta, pa treba da se sačeka na prvo slobodno. Inače, čekanje u El-Eju je pravilo, šta god da ti treba, pripremi se da staneš u dugačak red.

Put nas, dalje, preko Sunset bulevara i barova gde se okupljaju rok zvezde, vodi do Beverli Hilsa, koji vrlo dobro znamo iz hit serija i filmova. Tu je i Rodeo Drive, ulica sa skupocenim radnjama i još skupocenijim automobilima, gde ona “car culture” dostiže vrhunac. Vitki, doterani ljudi na ulicama doprinose da se uveriš da si u prestonici filma, centru televizijske zabave i muzičke industrije, ali i središtu vašara taštine. 🙂

Pravo otkrovenje tog dana nam je bila poseta muzeju Geti (Getty museum). Bogati industrijalac J. Paul Getty je bio strastveni kolekcionar umetnina, pa kada je njegova kuća, Getty Villa koja se takođe može posetiti, postala premala za sva ta umetnička dela, angažovao je čuvenog arhitektu Richard Meier-a, da projektuje veći prostor. Majerov blistavi um je projektovao savršeni muzejski koncept od belog aluminijuma, stakla i travertina, kamenih blokova koji doprinose sofisticiranosti zdanja. Ceo kompleks krase prelepi vrtovi koji se jako dobro uklapaju uz beličasti ambijent. Poseta muzeja je besplatna, plaća se jedino parking koji je smešten podno brda na kom se nalazi muzej. Odatle se vozićem stiže do ovog arhitektonskog čuda. Dosta detalja o Majerovom radu čuli smo u okviru arhitektonske ture koju dobro obavešteni vodiči sprovode par puta dnevno. Njegov zaštitni znak je bela boja, jako vešto koristi svetlost i opsednut je matematičkom preciznošću. Da se ovaj post ne bi pretvorio u odu ovom fascinantnom arhitekti, više OVDE.

A onda nas je sveznajni dekica vodič odveo u 17. vek i barokno doba. Kroz najpoznatija dela Karavađa, Rubensa i Rembranta, koja su pozajmili od rimske galerije Borghese, saznali smo dosta o ljudima tog vremena, odnosu prema crkvi, kao i razliku između protestantskog i katoličkog baroka. Tek kad se tura završila, shvatili smo da je mrak uveliko pao i da se sa terasa muzeja pruža još jedan nestvarni pogled na grad andjela. Preleteli smo kroz druge paviljone, a onda se, kulturno uzdignuti, spustili u samo jezgro filmskog glamura i razvrata – Hollywood Boulevard.

Holivud trenutno potresaju mnogobrojni seksistički skandali, a žene se osnažuju preko pokreta Time’s Up Now i bore za ravnopravnost i jednaku platu za isti posao kao i muške kolege. Stvari se lagano menjaju, ali potrebna je velika rešenost, podrška, razumevanje i istrajnost da bi se stiglo do cilja.

Koračajući po zvezdama na Stazi slavnih, prošli smo pored brojnih bioskopa, čuvenog Dolby teatra gde se dodeljuje nagrada Oskar, muzeja Madam Tiso, otisaka šaka i stopala slavnih, ali i mnogih uličnih muzičara koji privlače pažnju prolaznika na sve moguće načine. Uveče, kad se upali sva ta šljašteća rasveta, Holivud zaista liči na neki vašar. Ali, sve je to šoubiz’. 🙂

Sutradan smo se uputili u sam centar grada, koji nije nimalo glamurozan, ali ima dušu. Los Anđeles i ostatak Kalifornije su do 1847. godine bili u sastavu Meksika, pa je i sada većina stanovništva latino porekla, a španski se na ulici čuje, pa makar koliko i engleski. Ovde mogu da se nađu mnoge zanimljive starinske zanatske radnjice, pekare, berbernice, pijaca, beskućnici, centralna biblioteka, ali i nova filharmonija Los Anđelesa (Walt Disney Concert Hall), moderna zgrada The Broad – muzeja savremene umetnosti, Grammy muzej i, na samom kraju naše šetnje, Staples Center –“hram Lejkersa”. U celoj toj stilskoj i kulturološkoj raznolikosti smešten je kiosk Tilt Coffee, mesto sa najboljom kafom koju smo pili u El-Eju.

Dan ne bi bio zanimljiv da se ne popnemo na neko holivudsko brdo, a to je ovog puta bilo ono glavno, na kom se nalaze ikonski Hollywood znak i opservatorija Griffit. Postoji nekoliko načina da se stigne do ove lokacije, a mi smo izabrali onu najisplativiju. Griffit park je ogromno urbano prostranstvo koje je gradu poklonio kontroverzni industrijalac Grifit. U okviru parka se nalaze i istoimena opservatorija i Grčki teatar. Parking kod ovog teatra je besplatan, a odatle do opservatorije se može stići za 50 centi po osobi i to busom. Od opservatorije do znaka Hollywood vodi pešačka staza, za koju ovog puta nismo imali vremena, ali smo iskoristili da grad ponovo osmotrimo sa susednih vidikovaca i u sam sumrak se uputili da saznamo nešto više o kosmosu.

Buntovnik bez razloga, Fleš Gordon, Terminator, La la lend su samo neki od filmova koji su snimani u opservatoriji Griffit. Zgrada u art deko stilu postoji od 1935. godine i ulaz je uvek slobodan, jedino se poseta Planetarijuma naplaćuje. U centralnom delu, sa plafona se spušta veliko klatno koje simulira rotaciju Zemlje. Odatle se račvaju dva dugačka hodnika gde možeš da vidiš razne eksperimente. Imala sam utisak da se krećemo kroz neki dobro opremljeni kabinet za fiziku, samo što mi je sad, za razliku od formalnog obrazovanja, sve bilo mnogo jasnije, zanimljivije i zamislivo. 🙂 Posebno mesto u opservatoriji zauzimaju Teslini kalemovi. Na spratu se nalazi veliki teleskop sa kog smo videli nebule oko Oriona, ali i velika terasa sa koje se lepo oslikava grad uveče, pa bude baš romantično. 😉

“Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin.” Kad si u Los Anđelesu, budi celebrity! Ha! Ne. Obiđi filmski studio. U gradu gde je sve podređeno industriji zabave i okretanju što više novca, studiji poput Universal, Paramount, Sony Pictures i Warner Bros nude zanimljive sadržaje u okviru obilaska. Mi smo se odlučili za tvorce bezvremenske Šašave družine (Looney Tunes) i otišli u Vorner Bros studio. O, radosti! (Ko me malo bolje poznaje, razumeće moju ushićenost.) U roku od tri sata, obilazili smo “filmske gradove” gde su snimani neki od kultnih filmova, poput Kazablanke; videli stvarni set na kom se trenutno snima serija Lucifer; posetili “hangar” sa rekvizitima… Vešti vodič nam sve vreme objedinjuje periode i prenosi sočne detalje “iza scene”. Posetili smo izložbu originalnih kostima iz Hari Potera i videli postavku gde su izloženi svi automobili iz franšize Betmen. Pokazali su nam kako biraju scenario, vrše kastinge za glumce, kako se prave specijalni vizualni i zvučni efekti i… kako izgleda pravi Oskar! Gledaćemo predstojeću dodelu Akademijinih nagrada mnoooogo kritičnije.

U “poslednjoj sceni”, bili smo deo poznatog seta iz serije Prijatelji i sedeli u legendarnom Central Perk kafeu. Ko bi rekao…

Ovo putovanje je imalo neku posebnu magiju. Možda baš zato što je ovaj grad toliko različit od svih prethodnih do sad. Možda one palmice i prijatno vreme tokom cele godine zavode na svoj način. A možda je sve to jedna dobra, filmska nameštaljka. 🙂

Poslednjih sat vremena pred polazak kući uživamo na kalifornijskom suncu šetajući pored prelepo uređenih kanala Marina del Rey i sumiramo utiske o “naj kul” gradu. Divno nam je bilo u “Los Aranđelovcu”. Ipak, vraćamo se u Sijetl. Jer, što reče Mik: “Ne možeš uvek dobiti ono što želiš. Ali ako se potrudiš, ponekad možda shvatiš da dobijaš baš ono što ti treba.”