Njujork, Njujork

Zahvalni zbog četiri neradna dana radovali smo se predstojećem Danu zahvalnosti i našem novom putovanju u Njujork. Za razliku od prethodnog puta, morali smo da napravimo makar okvirni plan šta bismo želeli da vidimo za tako kratko vreme. Smeštaj smo ponovo rezervisali preko sajta Airbnb.com, a za prevoz smo odabrali železnicu, Amtrak.

Sa džepovima punih snova stigli smo na stanicu Penn. Odatle smo na Medison skveru uspeli da uhvatimo samu završnicu svečane parade koja se održava svake godine povodom Dana zahvalnosti. Parada sa tradicijom dugom 89 godina, iako se održava i u drugim gradovima SAD-a, jedan je od zaštitnih znakova Njujorka. U organizaciji trgovinskog lanca Macy’s, hiljade učesnika su deo ove parade: orkestri, pevači, igrači, glumci u raznobojnim kostimima i nezaobilazni džinovski baloni u oblicima omiljenih crtanih likova.

U nameri da ostavimo stvari u stanu, krećemo se ka istočnoj strani Menhetna, East Village-u. Avenije seku ulice poredjane po rednim brojevima pa nije komplikovano za orijentaciju. Zanimljivo je da se odmah blizu zgrade gde smo smešteni nalazi srpski restoran “Kafana”, koji dočekuje goste svakog dana posle 17h. Ceo istočni je deo je hipsterski, obiluje raznovrsnim restoranima i barovima,  zanimljivim grafitima i simpatičnim parkićima.

Uberom smo otišli do Central parka. Prava zelena oaza koja se prostire na preko 300 hektara površine leži u samom srcu Menhetna, nekako zaštićena betonskom džunglom koja je okružuje. S obzirom da je praznik i neradni dan, plus obavezna tačka svih njujorških turista, park vrvi od posetilaca svih nacionalnosti. Jesenje boje i ulični svirači posebno doprinose ugođaju pa mi sve izgleda nekako filmski. Mnoštvo spomenika, obelisk Kleopatrina igla, dvorac Belvedere i rezervoar Žakline Kenedi Onazis krase ovu oazu. Mrak polako pada, svetla grada se pale, a mi šetnju završavamo na romantičnom brdašcu iznad klizališta u okviru parka.

Ono o čemu sam mogla samo da sanjam učeći međunarodno javno pravo jeste da ću ikada biti u prilici da posetim zgradu UN-a. Dolaskom u Njujork, ta prilika se ukazala. Ujedinjene nacije su otvorene za posetioce. Karte smo kupili preko interneta (20USD je cena po osobi za grupnu jednosatnu posetu sa vodičem). Bitno je da se dodje najmanje 45 minuta ranije pošto su redovi dugački, a mere obezbedjenja i kontrole prilično stroge. Najpre smo obišli salu gde se održavaju sednice Saveta bezbednosti. Inače, Savet bezbednosti zaseda svakog dana, ali ovog puta, sreća nas je poslužila – zbog drugog dana praznika nije bilo zasedanja pa smo mogli da uđemo u prostorije najznačajnijih institucija UN-a i čujemo priču o njima. Do 1994.  godine sednice u okviru UN-a bile su otvorene za javnost, ali su prestali su sa tom praksom nakon podmetanja bombe na parkingu. Ovo mesto je čuveno po ulaganju veta od strane stalnih zemalja članica. Od osnivanja organizacije do danas veto je uložen 236 puta. Rusko “njet” čulo se najviše (čak 40% u odnosu na ukupan broj veta ostalih stalnih članica), poslednji put u vezi sa istragom povodom pada malezijskog aviona. Narodna Republika Kina je veto uložila najmanje puta. Nakon polemike zašto se oružani sukobi odvijaju i bez saglasnosti Saveta bezbednosti, posetili smo salu za sednice Ekonomskog i socijalnog saveta i Starateljskog saveta. Oduševljenje cele grupe je izazvao dečak iz Južne Koreje, ne stariji od šest-sedam godina, koji je došao sa roditeljima da poseti UN i znao sve detalje o organizaciji, čak i to da su Norveška, Danska i Švedska poklonile enterijere za sale Saveta bezbednosti i ostala dva Saveta. 🙂

Prošli smo kroz holove posvećene ljudskim pravima, saznali koliko se u svetu dnevno troši na naoružanje, a koliko na snabdebanje hranom. U Afganistanu postoji fabrika u kojoj se proizvode kalorični kolačići kojima se trude da nahrane gladnu decu. Takođe, svako od nas može svakim tačnim odgovorom da donira po 10 zrna! pirinča klikom na ovaj sajt.

Ban Ki-Muna nismo sreli, bio je zauzet klimatskim promenama, a posetu UN-u završili smo u sali Generalne skupštine, što smo iskoristili za poziranje za govornicom. Lep osećaj, moram da priznam. 🙂

Ostatak dana utrošili smo na kilometrima dugu šetnju kroz Petu aveniju, poznatu po brendiranim radnjama; Tajms skver i Ulica Brodvej pršte od reklama; otišli smo do zapadne obale i reke Hadson, obišli Hell’s kitchen, prošli pored hotela New Yorker gde je Tesla proveo poslednje godine života… Kakav grad! Sa jedne strane najblještaviji glamur i sjaj, sa druge, beda i prljavština. Tako je u svakoj metropoli, ali ovde je to, nekako, više izraženo u oba slučaja.

Trećeg dana uputili smo se ka Kineskoj četvrti i Maloj Italiji. Kiša je počela da pada pa su nam braća Kinezi došli k’o poručeni za kupovinu kišobrana. Ove dve oblasti su nekako prepletene, pa od mirisa (ili smrada) ribe uletiš u aromu najdivnijeg espresa i kolača iz Ferrara poslastičare.

Put nas dalje vodi u Bruklin, preko Bruklinskog mosta. Kada je sagrađen, 1883. godine, čuveni most je bio najviša građevina u Njujorku, a da bi ispitali izdržljivost mosta, provodili su slonove preko njega. Dok automobili u oba smera promiču pored prolaznika, pešačka staza se proteže po sredini mosta. Sa bruklinske strane, iz luke, najlepše se vide siluete oblakodera na Menhetnu. Nakon kraće šetnje Bruklinom, metroom smo se vratili nazad da posetimo Svetski trgovinski centar. Ova novoizgrađena zgrada sa antenom je visoka 1776 stopa, što simbolizuje godinu kada je doneta Deklaracija nezavisnosti. Trenutno je najviša zgrada u Njujorku. Nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, kada su srušene Kule bliznakinje i oko 3 000 ljudi stradalo, na mestu temelja kula napravljena su dva bazena, severni i južni, u znak sećanja na poginule civile. Iako je ceo dan bio kišovit i već je bio padao mrak, zatekli smo veliki broj turista koji su došli da odaju poštu nevinim žrtvama.

Negde između zgrada Svetskog trgovinskog centra i Empire State leži Soho, deo grada sa ekskluzivnim radnjama, mesto gde se mogu videti prelepo odeveni muškarci i žene, kao sa naslovica modnih magazina, ali i deo grada gde se može popiti dobra turska kafa u jednoj od kafeterija Aroma lanca.

Treći dan privodimo kraju u džez klubu Smalls u Greenwich Village-u gde gostuje kvintet Chris Byars-a. Veče su posvetili Gigi Gryce-u. Neprocenljivo!

Poslednjeg  dana odlazimo na Wall street, bankare i brokere da posetimo. Odatle se ukrcavamo na kruzer da bismo obišli Ostrvo slobode na kome se nalazi čuveni Kip slobode, poklon Francuske koji je 1886. godine u delovima stigao do Njujorka; Elis ostrvo na kome se danas nalazi imigracioni muzej, a nekada je to bilo “prijemno odeljenje” za sve pridošlice. Tu se vršio lekarski pregled i svi bolesni od neke zarazne bolesti bili bi vraćani tamo odakle su došli. Prolazimo i pored Ostrva guvernera (Governors Island) koje je imalo značajnu političku ulogu. Karte za kruzer se mogu kupiti od uličnih prodavaca, ali cene se razlikuju, pa treba biti pažljiv.

Ono čemu smo se najviše radovali ostavili smo za sam kraj. Sa krajnjeg juga Menhetna metroom smo se odvezli severno, u posetu Pupinu. Univerzitet Kolumbija osnovan je još 1754. godine, a jedan od istaknutih profesora bio je i Mihajlo Idvorski Pupin, kasnije jedan od osnivača NASA-e. Laboratorija za fiziku i plato ispred nje nose Pupinovo ime, a njegova bista se može videti unutar zgrade laboratorije.

Posetu Njujorku završavamo odličnom klopom u Kafani. Uspeli smo makar delić ovog grada da vidimo. Delić Menhetna. Sledeći put neko drugo ostrvo. Jer, što reče Ališa:

Big lights will inspire you
Hear it for New York!