Ulice Filadelfije

Protekli vikend smo posvetili Filadelfiji, gradu koji je, možda nezasluženo, ostao u senci Njujorka i Vašingtona, ali, možda baš zato ima neku posebnu draž.

Filadelfija je najveći grad savezne države Pensilvanije (glavni grad je Harisburg), a od Vašingtona je udaljen 235km. O samom gradu nismo puno toga znali. Odlučili smo da, bez prethodnog isčitavanja istorijskih podataka, jednostavno, šetamo, obiđemo sve interesantno što nam se nađe na putu i tako stvorimo prvi utisak. Bitno je da smo imali mapu. Ulice su postavljene kao mreža lenjirom iscrtanih linija koje se prostiru od severa ka jugu i “kreativno” zovu Prva, Druga, Treća i tako do trideset i neke… Ako se pogleda karta grada, po sredini se pruža ulica Broad koja u jednoj tački seče ulicu Market i u tom preseku su sam centar Filadelfije i Gradska većnica (City Hall). Dovoljno matematike za orijentaciju.

Smeštaj smo rezervisali preko sajta Airbnb.com (oko 50USD je prenoćište), auto ostavili ispred kuće naših domaćina i iz Šeste ulice krenuli u obilazak grada.

Na prvi pogled, to je tipični grad koji se može videti u američkim filmovima. Liči na Njujork, ali kao njegova starija verzija. Spojene kuće od crvene cigle “ukrašene” za predstojeću Noć veštica, zanimljivi grafiti iscrtani na starim zidovima, velika pijaca koja podseća na “bulevarsku” u Nišu, mnoštvo kafeterija i kioska sa filadelfijskim odreskom sa sirom (Philly cheese steak) vode nas do mesta gde se Šesta ulica seče sa pomenutom ulicom Market. Kad tamo, masa ljudi se skupila, limeni orkestri, studenti u duksevima lokalnih koledža i raznim maskama, transparetni, svi raspomamljeni od ranog jutra – gleda se američki fudbal u koledž ligi preko video bima. Već je sam finiš, ali uspeli smo na kratko da budemo deo te njihove euforije. Uzbuđena gomila se lagano razilazi, a pred nama iskrsava Dom nezavisnosti (Independence Hall), mesto od ogromne važnosti za američku istoriju. U centru za posetioce saznajemo da je obilazak besplatan, dobijamo karte i priključujemo se grupi od pedesetak ljudi. Vodič je duhovita bakica, volonter, koja sa puno energije i sarkazma govori kako su se Amerikanci izborili za svoju nezavisnost, oslobodili od Britanaca i zašto je baš Filadelfija kolevka američke istorije. Obilazimo sobu u kojoj je potpisana čuvena Deklaracija o nezavisnoti drugog, ne četvrtog jula 1776. koji Amerikanci slave – jer im je trebalo dva dana da čitko prepišu napisano. 🙂 Na istom mestu je nastao i prvi, i danas važeći, američki Ustav 1787. godine, a stupio na snagu dve godine kasnije. Od vodiča saznajemo da Očevi osnivači nisu imali ništa zajedničko (“čak nisu govorili istim engleskim akcentom”), osim želje da budu nezavisni, da je Filadelfija siguran grad i da ne vole baš Njujorčane. (“Ako vam neko nervozno trubi na ulici, znajte da je iz Njujorka, mi to ne radimo.”) U zgradi prekoputa može se videti čuveno Zvono slobode (Liberty Bell) kojim je najavljeno proglašenje Deklaracije, ali koje je kasnije putovalo širom Amerike i najavljivalo kako kulturne tako i one nekulturne (ratne) događaje. U Filadelfiju se vratilo oštećeno, napuklo i završilo u muzeju.

Kulturno “izblazirani”, nastavljamo šetnju dalje. Prolazimo pored National Constitution Center – muzeja posvećenog američkom Ustavu. Kongres je osnovao ustanovu, jedinstvenu u Americi, kako bi posetioci mogli da razumeju Ustav.

Put nas vodi do Frenklinovog trga… Bendžamin Frenklin, jedan od Očeva osnivača, državnik, diplomata, pronalazač, osnivač skoro svih institucija od krucijalne važnosti u Americi je zaštitni znak Filadelfije. Grad mu se odužuje tako što je ustanove, parkove i most posvetio ovom velikom čoveku. Tu je i spomenik onog njegovog zmaja koji me je podsetio na Diznijev crtani film koji sam obožavala kao mala – “Ben i ja”. Naravno da smo u sred parka odgledali crtać uživajući u Djuzinoj sinhronizaciji. 🙂

Filadelfiju preseca reka Delaver (Delaware) kojoj, opkoljavajući samo gradsko jezgro, pritiče reka Skulkil (Schuylkill). Preko Delaver reke se impozantno proteže Frenklinov most, metalna grdosija, koja se nadvija nad obalama i spaja dve strane grada. Pogled sa keja na grad uvek mi daje neku novu perspektivu, što ni ovog puta nije izostalo. Nastavljamo dalje ka starom gradu… Osim kuća u autentičnom stilu (u Filadelfiji su prvi doseljenici bili pretežno Nemci), ovde se mogu videti i zgrade sa početka 19. veka, Masonski hram, prva banka Sjedinjenih država iz 1791. godine i mnoštvo restorana. Mi smo se odlučili za japansku kuhinju i otišli na suši. Nismo se pokajali.

Veče se lagano primicalo. Krenuli smo ka žili kucavici Filadelfije, samom centru grada. Na početku pomenuta Gradska većnica se starinski, ali nimalo oronula, uzdiže pored modernih, staklenih zgrada u kojima se ogledaju nebo i zalazeće sunce. Zanimljivo je da se između tih zgradurina nalaze male šumske oaze parkova kroz koje već užurbano koračaju maskirani prolaznici odlazeći negde na Noć veštica. Kakve su sve maske prošle! Najzanimljivija mi je bila mama maskirana u Kruelu de Vil koja je u kolicima nalik na prikolicu vukla dve bebe maskirane u dalmatince. Ostatak večeri smo proveli obilazeći klubove po centru i uživajući u “veštičjoj” atmosferi.

Sledećeg jutra otišli smo do čuvenih “Rokijevih stepenica”. Ispred njih je prostrani trg sa spomenikom Džordža Vašingtona na konju koga čuvaju “prsate nimfe” i naravno, spomenik Rokija Balboe. Od nekud se čuje muzika iz poznate scene… Ako se, poput Rokija, zaletiš uz te stepenice, utrčiš pravo u Muzej umetnosti. Svake prve nedelje u mesecu i svake srede popodne ulaz u muzej je besplatan, pa smo iskoristili priliku da uživo vidimo slike Renoara, Monea, Pikasa, Dalija, Van Goga i ovih savremenih umetnika, poput Vorhola.

Nedaleko od muzeja je ona manja reka Schuylkill preko koje vodi most do dva čuvena univerziteta Drexel i Pennsylvania. Kao u američkim filmovima, naređane jedna pored druge su kuće bratstava i sestrinstava ovih univerziteta. Ostaci polupanih bundeva su jedini svedoci da se prethodne noći slavilo. Ovo je vikend posvećen porodičnim posetama, pa su studenti mirni k’o bubice.

Zavirili smo u kampus Univerziteta Pensilvanija. Popularni Penn je  jedan od najboljih univerziteta u SAD-u, ako ne i na svetu. Osnovao ga je, opet, čuveni Ben Frenklin još 1740. godine. Najpoznatiji je medicinski fakultet sa univerzitetskom bolnicom – ovde su otkrivene vakcine za rubeolu i hepatitis B, Retin-A (kiselinska forma vitamina A), a posebna pažnja se pridaje pronalaženju leka protiv raka. Ni drugi fakulteti ne zaostaju: pravni, odsek za jezike i humanističke nauke, veterina, elektronika. Ovde je nastao čuveni Eniac… U poslednjih deset godina čak devet nosilaca Nobelove nagrade su sa Penn-a. Mnogo para se ulaže u razvoj nauke pa su i školarine dosta visoke, a studiranje na nekom od fakulteta privilegija manjine, nažalost.

Nakon dobrog studentskog burgera, krenuli smo kući. Grad lagano napuštamo uz muziku iz odličnog filma Philadelphia za koji su Brus Springstin i Tom Henks zasluženo dobili Oskara.

 “City of brotherly love
Place I call home

Don’t turn your back on me
I don’t want to be alone
Love lasts forever.”